О књизи: 2024 / Езопов језик је средство за заобилажење цензуре и преношење примаоцу онога што се не може рећи у отвореном тексту. Руска књижевност је третирала езоповски језик као тужну неопходност и стога је развила огроман арсенал алегорија: метафоре, алузије, анахронизми и пародије. Први пут објављен текст дисертације Лава Лосева, познатог песника и књижевног критичара, представља излет у историју проблематике, детаљну класификацију „езопових” техника и анализу бројних примера из совјетске књижевности. Међу јунацима ове књиге су Даниил Хармс, Јевгениј Шварц, Аркадиј Белинков, Јевгениј Јевтушенко и браћа Стругацки. Књизи претходи уводни чланак Александре Архипове (уврштене од стране Министарства правде Руске Федерације у регистар страних агената), који испитује езоповски језик из перспективе антропологије, фолклора и историје 20. века. Лев Лосев (1937–2009) – један од водећих песника „филолошке школе“, књижевни критичар, мемоарист, биограф Јосифа Бродског, наставник руске књижевности на Дартмут колеџу (САД).).